Domaća vojska je tokom našeg napada na
Meščeme bila iza nas, čekajući da mi prvi probijemo hrvatsku prvu
liniju, sakrivši se iza drveća. Oni su čekali da osvojimo tu kotu, da bi
se onda i oni pridružili nama ili u slučaju poraza da bi krenuli u
bijeg.
Inače, domaća vojska, kao i bošnjački narod u čitavoj BiH,
mislili su da su strani mudžahedini došli izdaleka da ratuju u okviru
Armije BiH samo zbog toga da bi nastradali u Bosni. Zbog toga su nas
uvijek gurali ispred sebe u svakom vojnom napadu u kojem smo
učestvovali, da bismo mi počeli prvi udar i da bismo izazvali najžešću
reakciju, odnosno kontranapad na nas, a ne na njih.
Drugačije
rečeno, kada bismo mi osvojili pobjedu, ta pobjeda bi pripala njima,
jer smo se mi borili na njihovoj strani i sve što smo osvojili vojnim
načinom, bilo je njihovo i pod njihovom kontrolom, bilo da je to neka
planina, selo ili nešto slično. Osim toga, mi smo primali metke u toku
napada, a ne oni, jer smo uvijek bili na prvim udarima, a oni nedaleko
iza nas, sakriveni iza drveća, što znači da je naš gubitak za njih bio
kao signal i malo vremena da bježe nazad, dok ih naše grupe pokrivaju i
štite od metaka tokom bijega.
Napad na selo Kao što sam naveo, zauzeli smo prvu borbenu liniju HVO-a
na Meščemama. Bošnjački vojnici su tada napustili svoj položaj iza
drveća i pridružili se nama, ali tek kad su se uvjerili da je teren čist
i da je opasnost otklonjena.
Ali Hamad - U Mrezi Zla
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen